Naslovna

Srpski gimnastički klub - Nacionalna škola gimnastike, Beograd
Srpski gimnastički klub – Nacionalna škola gimnastike, Beograd
Srpski gimnastički klub - Nacionalna škola gimnastike, Beograd
Srpski gimnastički klub – Nacionalna škola gimnastike, Beograd
Srpski gimnastički klub - Nacionalna škola gimnastike, Beograd
Srpski gimnastički klub – Nacionalna škola gimnastike, Beograd

Pristupajući pisanju ovoga programa, već u početku smo se sukobili sa problemom definisanja materije koja će biti obrađena u njegovim okvirima. Naša se koncepcija, u određenoj meri, razlikovala već u polaznim osnovama od koncepcija sa kojima smo se ranije sretali u literaturi ove vrste i namene. Gotovo svi autori koji su pisali udžbenike sa tematikom iz ove oblasti, prihvatili su konvencionalnu definiciju gimnastike a uz ovo i podelu gimnastike kako je ona postavljena’u mnogim izvorima koji su se bavili teorijom fizičke kulture. Tako se gimnastika, po njima, najčešće deli na sportsku, jutarnju, ritmičko-sportsku, medicinsku itd. itd. Mi se, iz mnogih razloga, nismo mogli složiti sa ovakvim stavovima i opredelili smo se za slćdeće:

  • Sportska gimnastika nosi ovaj naziv pod uticajem tradicije. Ne postoje nikakvi ozbiljni razlozi da se ona svrstava u sredstva koja su karakteristična za gimnastiku kao vid fizičkog vaspitanja. Sredstva, metodi, ciljevi i sve ostalo, isti su u sportskoj gimnastici kao u svim ostalim sportovima, te je jedino opravdano tretiranje sportske gimnastike kao jedne od sportskih grana.
  • Kako sportska gimnastika obuhvata u svom takmičarskom programu samo određen broj sprava (discipline gimnastičkog višeboja) to ostaje još čitav niz sprava koje se koriste u okvirima fizičkog vaspitanja, sporta i rekreacije pa tako i u okvirima sportske gimnastike kao dopunska . Sve ove vežbe, koje se izvode na spravama van programa gimnastičkog višeboja spadaju u širi pojam koji nosi naziv »Vežbe na spravama«.

Znači, već u polaznim koncepcijama smo oclbacili dosadašnje stavove o sredstvima koja se koriste u okviru gimnastike (vid fizičkog vaspitanja) i opredelili smo se da udžbenik bude posvećen problemima sportske gimnastike. Kasnije smo uvideli da zbog svoga značaja u fizičkom vaspitanju i međusobne tesne povezanosti, ne možemo izbeći mnoge probleme koji ne pripadaju isključivo sportskoj gimnastici, već znatnimdelom ulaze i u problematiku šireg pojma – vežbi na spravama u celini.

Pokazalo se kasnije da za ovu dopunu naše koncepcije ima puno opravdanja i da to može samo da poveća i proširi značaj udžbenika.

Ovaj nam je uvod bio neophodan, jer nam omogućava širi i potpuniji pristup kada se posvećujemo analizi vrednosti i značaju koji sportska gimnastika, odnosno vežbe na spravama imaju u sistemu fizičkog i vaspitanja kod nas i u svetu, kao i prilikom kritičkog osvrta na njihove vrednosti, odnosno nedostatke. Moguće je da ovom problemu ne bi bilo a neophodno da se posveti ovakva pažnja, jer je u teoriji fizičkog vaspitanja, u ovom momentu, problem čvrsto definisan i utvrđen. Kako u svetu, tako isto i u našoj zemlji, vežbe na spravama (a tu podrazumevamo i preskoke kao i vežbe koje se izvode na tlu) ubrajaju se u jedno od osnovnih sredstava fizičkog vaspitanja i bez njihove primene nemoguće je ostvariti potrebne uticaje koje želimo. Problem se pojavljuje kada posmatramo situaciju u našoj zemlji a pri tome isključivo mislimo na pojave u praksi. Da bi se ovo bolje osvetlilo, čini nam se neophodnim da izvršimo kratku istorijsku analizu: ove pojave kod nas.

 Često ove promene i nisu bile zasnovane na objektivnim istinama pa su značile ozbiljne greške i bile štetne za društvo i njegov razvoj. Mnoge posledice navedenih tendencija i danas se osećaju i predstavljaju ozbiljn opterećenja. Od svih ovih i ovakvih promena logično da nije mogla da bude pošteđena ni fizička kultura. U posleratnom periodu učinjene su mnoge izmene i postavljene nove koncepcije za koje često nije bilo dovoljno opravdanja. Između mnogih stavova, zabeležena je i tendencija da se vežbe na spravama ocene kao zastarelo (»sokolsko«) i neodgovarajuće sredstvo fizičkog vaspitanja, koje u novom društvu i u novim koncepcijama nema svoju vrednost. Nijedan od ovakvih stavova nije bio zasnovan na naučnim dokazima, čak ni na iskustvima iz prakse, već je i uglavnom bio izraz subjektivnih stavova. Povezujući navedene pojave i sa negativnim tendencijama, kako u fizičkoj kulturi tako i u celom društvu, da se problemi rešavaju uz što je moguće manje zalaganje, stavovi koji su osporavali vrednost i značaj vežbi na spravama, imali su podršku i u praksi. Činjenica je da vežbe na spravama zahtevaju veće angažovanje u realizaciji nastave i veću stručnost pa su mnogi pedagozi fizičkog vaspitanja prišli manje složenim rešenjima ne upuštajući se u procenu efikasnosti nastave koju su realizovali. Značajan doprinos, po našem mišljenju, imala je i ovde koncepcija da program nastave fizičkog vaspitanja predstavlja samo okvirno uputstvo a da svaki nastavnik može da ga prilagođava prema svojim uslovima i koncepcijama. Uz neefikasan sistem kontrole rada pedagoga došlo se do situacije da danas fizičko vaspitanje rešava uspešno zadatke koje društvo pred njega postavlja.

Ovakva situacija nas je navela da na ovom mestu nešto više pažnje posvetimo ovom problemu, imajući u vidu činjenicu da je udžbenik prvenstveno namenjen budućim pedagozima fizičke kulture. Stoga nalazimo da je neophodno da se izvrši određena kritička analiza ovog sredstva i fizičkog vaspitanja.

Neosporna je činjenica da se vežbe na spravama, preskoci i vežbe na tlu u velikoj meri odlikuju svojom specifičnošću. Bez obzira na činjeniču da neke vežbe srećemo i u davnoj prošlosti, u celini posmatrano to je jedno od novijih sredstava fizičkog vaspitanja, nastalo iz potrebe da se kompenzira negativan uticaj savremenih uslova života, posebno njegove jednostranosti. Covek se trudio da nađe načina da kompenzira negativne uticaje sredine u kojoj živi. U ovom smislu kao jedno od moćnih sredstava smatraju se i vežbe na spravama. Značajna karakteristika vežbi na spravama je to što se, prilikom njihovog izvođenja, oslonac telu velikim delom ostvaruje preko ruku. Drugim rečima, kod većine ovih vežbi ruke preuzimaju funkciju koju imaju donji ekstremiteti. Osim toga, vežbe na spravama zahtevaju veoma preciznu kontrolu svih pokreta, posebno u odnosu na vremenske i prostorne parametre. Ova činjenica, uz pomenutu složenost kretanja koje se ostvaruje u svim ravnima, ukazuje i na potrebu veoma fine koordinacije rada mišića agonista i antagonista. Sinhronizovan rad svih mišića koji učestvuju u određenom kretanju primaran je uslov za uspešno izvođenje kretanja. Svaka, pa i najmanja nepreciznost ima za posledicu neuspeh u izvođenju. Ne može se zanemariti ni uloga ovih vežbi u oblikovanju tela. Posebno su angažovani, pored mišića ramenog pojasa i ruku, i mišići trupa što uslovljava pravilan rad unutrašnjih organa. Snaga mišića trupa, posebno trbušnog zida i grudnih mišića takođe je značajan preduslov za pravilno funkcionisanje respiratornog sistema.

Srpski gimnastički klub - Nacionalna škola gimnastike, Beograd
Srpski gimnastički klub – Nacionalna škola gimnastike, Beograd

Na bazi ovih kao i drugih specifičnosti utvrđene su i vrednosti vežbi na spravama kao sredstva fizičkog vaspitanja. Razmotrićemo još neke odlike vežbi na spravama na osnovu kojih su svrstane u najznačajnije:

  1. Današnje društvo kao i uslovi života, kako u svetu tako i u našoj zemlji, doveli su do toga da se sve više uočava ozbiljan nedostatak snage ruku i ramenog pojasa. Ova bi činjenica možda mogla i da se stavi u drugi plan kada čovek ne bi bio ono što jeste — biće kod koga gornji ekstremiteti (ruke) omogućavaju najveći broj životnih i radnih funkcija. Kada ovome dodamo i poznatu činjenicu da su brzina kao i izdržljivost tesno povezane sa snagom, značaj vežbi na spravama kao jednog od najznačajnijih sredstava za razvoj snage gornjih ekstremiteta; sasvim je jasan. Situacija u našoj zemlji je u ovom pogledu zabrinjavajuća. Istraživanja  kao i obimna istraživanja fakulteta i visokih škola na teritoriji  pokazala su, u odnosu na neke svetske normative, da je snaga ruku i ramenog pojasa kod dečaka na granici katastrofalne, dok su kod devojčica pokazatelji ove osobine katastrofalni.
  2. Kada se posmatraju uslovi u kojima se realizuje nastava fizičkog vaspitanja, sportske aktivnosti i rekreacije u našoj zemlji, primetno je
    da se za ove svrhe u velikoj meri koriste zatvorene prostorije. Uzrok ovoj pojavi su sa jedne strane klimatski uslovi koji vladaju na geografskoj širini u čijim se okvirima nalazimo, a sa druge strane i promena uslova života. Sve veća urbanizacija oduzima, na žalost, otvorene prostore i ljudi se povlače iza zidova. Na jednom od naučnih skupova koji su održani u našoj zemlji, a posvećeni su fizičkoj kulturi, S. Lukač je čak
    postavio pitanje u kojoj meri je opravdano naprezanje organizma na otvorenim prostorima, okruženim semaforima, automobilima i svim drugim zagađivačima čovekove životne sredine. Po njegovom mišljenju, organizam je manje ugrožen u zatvorenim prostorijama koje su opremljene odgovarajućim prečistačima i u ovome on vidi budućnost. Kada se sve to ima u vidu, kao i ograničene materijalne mogućnosti našeg društva, jasno je da ne možemo da budemo ravnodušni na podatak koliko učesnika može da bude istovremeno aktivno u određenoj prostoriji. Mnogi radovi kao i praksa, pokazali su da vežbe na spravama, u uslovima dobre organizacije, omogućavaju puni intenzitet rada i angažovanost srazmerno velikog broja učesnika. Kod mnogih aktivnosti koje primenjujemo u fizičkoj kulturi, ovo nije slučaj i predstavlja ozbiljan nedostatak.
  3. Analiza uslova života i rada savremenog čoveka otkrila je da se danas zahteva od njega sposobnost da vrši precizne pokrete, strogo od  izmerene po karakteru, ritmu i amplitudi, a takođe i tačno usaglašene međusobno. Osim toga, neophodno je da današnji čovek raspolaže sa odličnom orijentacijom u prostoru, kao i da poseduje sposobnost za precizno procenjivanje vremenskih intervala. Neosporna je činjenica da su i u ovom pogledu, vežbe na spravama jedno od najznačajnijih sredstava za usavršavanje i razvijanje pomenutih osobina. Ovu su činjenicu po- tvrdili i radovi O.V. Benevskaje koja je dokazala da se, sa porastom i sportsko-tehničkih dostignuća u sportskoj gimnastici, gotovo za tri puta smanjuju greške u vizuelnoj proceni rastojanja. Do konstatacije da vežbanje na spravama ima značajnu prednost kada se radi o usavršavanju sposobnosti orijentacije u prostoru, došao je i sovjetski psiholog A.S.
  4. Poseban značaj dobi jaju vežbe na spravama kada se ocenjuje njihov vaspitni uticaj, odnosno mogućnost da se primenom vežbi na spravama utiče na određenu transformaciju čovekove ličnosti. Možda klasičnu definiciju dao je L. Barnier . Govoreći o sportskoj gimnastici, on kaže: »Sportska gimnastika se sviđa disciplinovanim ljudima, koji su smeli, odlučni, koji lako maštaju, koji žele savršenstvo vežbe. Ovi su ljudi obično dobro uravnoteženi. Dobri gimnastičari še često sreću i u profesijama koje zahtevaju brižljivost i preciznost. Ovaj sport ne vole nedisciplinovani, spori, mlitavi, plašljivi, bojažljivi, nemirni, rasejani ljudi, kao ni oni koji nemaju ili imaju malo »praktične inteligencije«. Ovde je potrebno samo dodati da koliko sport zahteva od ljudi, koji njima žele da se bave, određene osobine, toliko se te osobine i razvijaju pod uticajem date aktivnosti. Koje su to najznačajnije osobine koje se mogu razvijati posredstvom vežbi na spravama? Izložićemo neke od njih i istovremeno dati neka najnužnija obrazloženja:
Srpski gimnastički klub - Nacionalna škola gimnastike, Beograd
Srpski gimnastički klub – Nacionalna škola gimnastike, Beograd
  1. Svaki malo bolji poznavalac sportske gimnastike potvrdiće da vežbe na spravama zahtevaju određenu volju i upornost da bi se realizovali željeni ciljevi. Jedan od osnovnih razloga za to je specifičnost ovih vežbi. To su relativno složene vežbe koje se izvode na različitim spravama i kojih ima veoma veliki broj. Usvajanje ovih vežbi zahtevali znatan broj ponavljanja od kojih svako sledeće ponavljanje mora da sadrži i težnju za još savršenijim ostvarenjem pokreta. Istraživanjima je utvrđeno da, na primer početnik, bez posebnih predispozicija, treba sklopku na tlu da izvede oko 132 puta da bi finalni pokušaj bio zadovoljavajući. Premet strance (»zvezda«) treba da se izvede oko 150 puta. Sve navedeno objašnjava da se primenom vežbi na spravama i odgovarajućim pedagoškim postupkom, vaspitanici navikavaju na jedno od osnovnih pravila u svakom društvu, da upornost, volja i rad predstavljaju osnov za svaki uspeh u životu. Vežbama na spravama se ne može ovladati samo na temelju urođenih predispozicija. Koliko je vaspitavanje ljudi koji su u svom radu uporni i pristupaju mu sa puno volje značajno za naše društvo, mislimo da je dovoljno jasno. i pored mnogih nastojanja, još se uvek primećuju greške u vaspitanju koje se izražavaju u tome što se, u našoj sredini, često više ceni čovek koji je do uspeha došao spretnošću, a ne radom, od čoveka koji je sve svoje pozitivne rezultate postigao višegodišnjim upornim radom. Posledice su primetne i u velikoj meri ometaju brži razvoj našeg društva u celini.
  1. Uz volju i upornost, jedna od karakteristika savremenog čoveka treba da bude i sistematičnost. Svaki rad, ukoliko nije zasnovan na nekom
    sistemu koji se poštuje i izvršava, donosi veoma sumnjive rezultate i česte neuspehe. Improvizacije i nedoslednosti mogu, u nekim trenucima,
    i da daju pozitivne rezultate, ali u celini posmatrano, društvo koje bi ovo tolerišalo teško da bi se uspešno razvijalo. Jedno od sredstava fizičkog vaspitanja kod kojeg sistematičnost u punoj meri dolazi do izražaja, su vežbe na spravama. U procesu obučavanja i primene ovih vežbi teško se mogu zamisliti nagli skokovi. Svako ko želi da usvoji neku složeniju vežbu svestan je da postoji tačno utvrđen postupak koji mu jedini može da omogući postizanje željenog cilja. Uzmimo za primer velekovrtljaj na vratilu. Da bi se usvojila ova relativno složenija vežba, neophodno je da se vežbač fizički i tehnički pripremi. U fizičkoj pripremi značajna je snaga mišića pregibača šake, dok u tehničkoj pripremi velekovrtljaju mora da prethodi čitav niz vežbi (njihanje, dolazak u stav na šakama i druge). Svako ignorisanje ovog proverenog postupka imalo bi za rezultat neuspeh u izvođenju, pa čak i padove sa lakšim ili težim. Kada analiziramo našeg čoveka, primetno je da mnogima nedostaje sistematičnost u životu i radu, a vežbe na spravama su sigurno jedno od najznačajnijih sredstava za vaspitavanje ove osobine.
  2. Neosporna je činjenica da izvođenje mnogih vežbi na spravama
    kod izvođača stvara izvesno osećanje rizika. Izvođač subjektivno oseća da postoji mogućnost pada i povređivanja i »na pozornicu« stupaju njegovi odbrambeni mehanizmi. Ovi ga mehanizmi često potpuno sprečavaju da pristupi izvođenju date vežbe ili ometaju tok izvođenja. Sve
    je ovo neminovnost u procesu primene vežbi na spravama i samo može da se menja jačina ispoljavanja. U trenutku kada se sukobe želja i obaveza za izvođenjem vežbe i odbrambeni mehanizmi, nastaje značajan proces u razvoju ličnosti. Pedagog će nastojati da pomogne pobedu želje,da vežbač pobedi strah u sebi i odvažno i uvereno pristupi izvođenju vežbe. Svaki uspeh u ovoj borbi je značajan korak u vaspitanju odvažne
    i odlučne ličnosti. Izvođenje bilo koje vežbe na spravama ne dozvoljava kolebanja, posebno u toku kretanja. Izvođač mora da sve dileme u sebi
    raščisti pre pristupanja spravi a zatim da odlučno i bez kolebanja pristupi izvođenju. Razvijanje odlučnosti i odvažnosti takođe je značajno u celokupnom vaspitanju ličnosti. Ove osobine savremen čovek mora da poseduje, jer su značajne kako u svakodnevnom životu tako i u slučaju
    vanrednih situacija (prirodne kataklizme, opšte narodna odbrana i si.).
  3. Mnogi psiholozi i pedagozi su konstatovali i upozoravaju na problem otuđenja omladine i njihovo zatvaranje u mikrosocijalne zajednice
    bez mnogo želje za širom saradnjom i poznanstvima. Od ove pojave nije imuno ni naše društvo što je takođe ozbiljan problem u njegovom raz-Protiv ove pojave se moramo boriti svim raspoloživim sredstvima. Pokazalo se da i vežbe na spravama mogu da imaju značajan udeo u ovoj borbi. Iako su, u suštini, ove vežbe strogo individualne i na spravi se uvek nalazi samo jedan vežbač, ipak je gotovo nemoguće zamisliti
    vežbanje na spravama bez odgovarajuće grupe. Jedan od interesantnih radova, koji jasno ilustruju gornje postavke, realizovao je. Ispitujući uticaj sporta na ličnost čoveka a na uzorku omladine i došao je do zaključka da se na prvom mestu nalaze gimnastičari kada je ocenjivana disciplinovanost i smisao za drugarstvo. Rezultat ovoga i sličnih istraživanja ne treba da bude iznenađujući. Neostvarljivo je u praksi da samo jedan čovek vežba. Za ovo postoje dva osnovna razloga. Potrebno je da se sprave pripreme za vežbanje, da se postave strunjače i si. Sve ove poslove ne može da obavi jedan čovek već samo više njih. Sa druge strane, prilikom vežbanja je neophodan neko ko posmatra izvođenje, ukazuje na greške a posebno je značajna potreba da suvežbač čuva i pomaže. Sve ovo povezuje ljude u čvrste i dugotrajne veze i vaspitava kod njih spremnost da, u svakoj prilici,pomognu drugome u njegovom radu i težnjama.
  1. Rezultati rada , pored socijalne prilagođenosti, procenjivali i disciplinovanost i na osnovu njih se pokazalo da su i po ovom kriterijumu gimnastičari na prvom mestu. Ovakav rezultat ne predstavlja
    iznenađenje kao ni onaj prethodni koji smo razmatrali, kada se poznaju neke osnovne stvari u vezi sa vežbama na spravama. Vežbe na spravama zahtevaju ozbiljan pristup koji mora da bude prilagođen potrebama ne samo pojedinca, već svih učesnika u sali. Atmosfera mora da bude radna
    buka na nivou koji omogućava vežbaču punu koncetraciju na zadatak.
    Nikakva iznenađenja koja bi omela izvođenje nisu dozvoljena. Sve ovo
    stvara atmosferu svesne discipline koja vežbačima prelazi u naviku
    postaje uobičajen manir u svakodnevnom životu.

Kao rezime svih navedenih osobina koje se mogu razvijati posredstvom vežbi na spravama, razmotrićemo neke od karakteristika savremenog čoveka u našem društvu. Niz autora je konstatovao da, iz različitih razloga, naš čovek ne poseduje potrebnu sistematičnost u radu, disciplinu (kako radnu tako i društvenu), kao ni upornost. Takođe ne možemo da budemo zadovoljni ni sa sve zapaženijom pojavom alijenacije koja nikako ne bi trebalo da bude svojstvena socijalističkom čoveku. Odlučnost i odvažnost su osobine koje ne zahtevaju nikakvu diskusiju. Ako sve ove činjenice prihvatimo, tada postaje sasvim jasno da, u našem sistemu vaspitanja, vežbe na spravama imaju veoma značajno mesto i da im se mora pokloniti dužna pažnja, jer se njihovom primenom može uticati na otklanjanje mnogih nedostataka koji direktno ugrožavaju razvoj našeg društva.

  1. Biološko-zdravstveni uticaj vežbi na spravama takođe zaslužuje određenu pažnju. Na ovom mestu ne želimo da govorimo o opšte poznatim činjenicama koje svako kretanje ima na organizam u smislu stimulacije njegovog razvoja i održavanja sposobnosti na određenom nivou.
    Neke od uticaj a vežbi na spravama na biološko-zdravstvenom planu već smo pomenuli (harmonično oblikovanje celoga tela, jačanje mišića ruku i ramenog pojasa, jačanje mišića trupa). Zadržaćemo se, na ovom mestu, na analizi nekih kritičkih postavki koje se, u poslednje vreme, upućuju
    vežbama na spravama.
Srpski gimnastički klub - Nacionalna škola gimnastike, Beograd
Srpski gimnastički klub – Nacionalna škola gimnastike, Beograd

Nauka do danas niti je potvrdila niti odbacila odavno postavljenu hipotezu da telesne vežbe, u preteranoj primeni, mogu da utiču na rast sportiste. Ovim se negira i postavka da sportska gimnastika ugrožava i rast vežbača a posebno vežbačica. Istina je u tome da vrhunske rezultate danas lakše postižu vežbači i vežbačice koji su niži rastom pa se takvi i izdvajaju procesom selekcije. Sa druge strane, mala težina i oskudan! razvoj masnog tkiva, odlike koje srećemo kod gimnastičarki i gimnastičara, mogu da uspore tok polnog sazrevanja . Ova pojava nema uticaja na dalji tok njihovog razvoja, čak se može govoriti i o mogućem pozitivnom dejstvu. Vojnarovska  ukazuje da je najveći problem kod mladih sportista, pa time i gimnastičara, u nepravilnoj ishrani i da tu leži uzrok najvećem broju grešaka u procesu treninga. Opterećenja koja prelaze adaptacione mogućnosti organizma svakako da su nepoželjna i štetna ali tu se ne radi o negativnom uticaju sportske
aktivnosti, već o njenoj zloupotrebi.

  1. Prilikom procene značaja i vrednosti neke aktivnosti u sklopu fizičkog vaspitanja, važan kriterijum treba da bude i mogućnost primene prema polu i uzrastu. Ukoliko postoji mogućnost primene određene aktivnosti kod oba pola i u svim uzrastima, utoliko je i njena vrednost značajnija. Po ovom kriterijumu (između ostalog) sa punim pravom trčanje i hodanje zauzimaju jedno od vodećih mesta, jer se mogu primenjivati u svim situacijama i kod oba pola. Slična je situacija i sa plivanjem, smučanjem, nekim igrama i si. Manju vrednost ima fudbal koji se (uglavnom)primenjuje kod muškaraca i isključuje se najmlađi uzrast kao i najstariji. Kao najmanje vredna aktivnost može se, na primer, po ovom kriterijumu oceniti boks koji se primenjuje samo kod muškaraca i to u uzrastu između 16 i 32. godine. Nije nam bila namera da dajemo neku potpuniju analizu pojedinih sredstava fizičkog vaspitanja u odnosu na ove kriterijume, već pomenute aktivnosti treba shvatiti kao primere koji objašnjavaju naše postavke. Kakva je situacija u ovom pogledu kada se posmatraju vežbe na spravama? Tu, na prvom mestu, možemo konstatovati da vežbe na spravama imaju jednaku primenu kako kod muškaraca tako i kod žena. Drugi kriterijum, mogućnost primene u zavisnostimod uzrasta, takođe govori u prilog vežbi na spravama. One se mogu primenjivati od najranijeg uzrasta pa do najdublje starosti. Uz ovaj zaključak svakako ide i napomena da sve sprave ne udovoljavaju ovom kriterijumu podjednako i da bi se između njih mogla načiniti odgovarajuća rang-lista. Posebnu vrednost i specifičnost vežbi na spravama predstavlja mogućnost usklađivanja zahteva na takmičenju sa tehničkim nivoom samih takmičara, što je veoma retko u ostalim sportovima. Takmičar može da se takmiči samo u obaveznim sastavima (što je manji zahtev), samo u slobodnim (što je znatno složenije) ili i u obaveznim i u slobodnim sastavima (što je najveći zahtev). Sastavi se zatim mogu komponovatiza razne nivoe takmičara i takmičarki. Uobičajena je podela da se takmičarski zahtevi (složenost sastava) određuje za sledeće kategorije:
  2. Juniori savezni razred
  3. Seniori III razred
  4. Seniori II razred
  5. Seniori I razred
    .

Zbog nedostatka finansijskih sredstava, ali na žalost i nekih drugih razloga koji bi se teško mogli prihvatiti, u našoj se zemlji odstupilo od ove podele i izvršena je njena redukcija. U ovom momentu, sistem takmičenja Gimnastičkog saveza Jugoslavije predviđa takmičenja u sledećim kategorijama:

mlađi pioniri                      mlađi juniori                           Seniori

stariji pioniri                     juniori

Redukcija takmičarskih kategorija neosporno da utiče na smanjenje masovnosti i mogla bi da bude predmet ozbiljnih daljih proučavanja,
a, na bazi njih, i preduzimanja odgovarajućih mera u cilju poboljšanja.

  1. U našem sistemu fizičkog vaspitanja jedan od značajnih kriterijjuma predstavlja i ocena kojom se procenjuje određena aktivnosti u od-
    nosu na njen doprinos pripremi građana i društvenu samozaštitu. Naša koncepcija zastupa mišljenje da je, za ovaj slučaj, potreban svestrano pripremljen građanin, koji je izdržljiv, brz, i snažan, odlučan i od važan, sposoban da u svakoj situaciji reaguje najracionalnijim kretnjama. On mora da ima snažne ruke i rameni pojas kako bi mogao da najbrže i najracionalnije pređe svaku prepreku, da še popne na drvo i si. Nije nam namera da sve pozitivne atribute dodeljujemo vežbama na spravama, ali čitav kompleks ovih kretanja, posebno ako sprave šire posmatramo (konopac, lestve, razne sprave za preskoke i dr.) ukazuje da su ove vežbe neosporno značajno sredstvo u pripremi naših građana za izvanredne situacije. Praksa je ovo često potvrđivala odličnim i rezultatima koje su gimnastičari postizali prilikom savlađivanja armijskih!
  2. Posmatrajući mogućnost primene vežbi na spravama u okvirima rekreacije, možemo zaključiti da ove mogućnosti zavise, pre svega, odi navika svakog pojedinca. Već sama činjenica da se mnoge vežbe na spravama, na tlu i preskoci mogu da primenjju i u dubokoj starosti, uka-zuje da ih mogu koristiti u cilju rekreacije svi oni koji su svesni njil hovog uticaja na organizam i kojima vežbanje predstavlja zadovoljstva! Svakako da i ovde, kao uostalom u svim slučajevima primene telesni vežbi u cilju rekreacije, presudnu ulogu igraju navike i odgovarajuće orijentisana propaganda.

I na kraju da pomenemo i ono što se može smatrati nedostatkom u primeni sportske gimnastike. Zapaženo je da se vežbanjem na spravama ne može u odgovarajućoj meri uticati na razvoj unutrašnjih organa posebno sistema za krvotok i disajnog sistema. Velika složenost pokreta posebno kada se isključivo posmatra sportska gimnastika a ne vežbanje! na spravama u celini, takođe može da predstavlja određenu smetnju u primeni ovih vežbi. Sa konstatacijom da je nešto povećana opasnost od pada i povređivanja u sportskoj gimnastici neizbežna, završilo bi se  i naše upozorenje na eventualne nedostatke sportske gimnastike.

Srpski gimnastički klub - Nacionalna škola gimnastike, Beograd
Srpski gimnastički klub – Nacionalna škola gimnastike, Beograd
Srpski gimnastički klub - Nacionalna škola gimnastike, Beograd
Srpski gimnastički klub – Nacionalna škola gimnastike, Beograd
Srpski gimnastički klub - Nacionalna škola gimnastike, Beograd
Srpski gimnastički klub – Nacionalna škola gimnastike, Beograd
Srpski gimnastički klub - Nacionalna škola gimnastike, Beograd
Srpski gimnastički klub – Nacionalna škola gimnastike, Beograd
Srpski gimnastički klub - Nacionalna škola gimnastike, Beograd
Srpski gimnastički klub – Nacionalna škola gimnastike, Beograd
Srpski gimnastički klub - Nacionalna škola gimnastike, Beograd
Srpski gimnastički klub – Nacionalna škola gimnastike, Beograd

 

Srpski gimnastički klub – Nacionalna škola gimnastike- Gimnastika za decu Beograd

 

INFO I UPIS :

Tel: 063/487-487

Povezana tema, gimnastika.